Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u republičkom Parlamentu Branko Ružić govori za S media portal o mogućim rešenjima za Kosovo i Metohiju, o sukobima u vladajućoj koaliciji i potencijalnim izbornim i postizbornim koalicijama.
Situacija na srpskoj političkoj sceni postaje sve burnija. Socijalno-ekonomski položaj građana je sve teži, neizvesno je da li će Evropska unija počastvovati Srbiju dodeljivanjem statusa kandidata za članstvo, a kosovski problem postaje sve delikatniji. Socijalistička partija Srbije (SPS) odnedavno predlaže, kako kažu, otrežnjujuća rešenja, iako sa velikom rezervom i dvosmislenim porukama.
-Moramo da shvatimo da cela teritorija Kosova više neće biti pod administrativnom upravom Beograda – kaže u intervjuu za S media portal šef poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić. - Predsednik Dačić je više puta govorio o mogućim rešenjima: o razgraničenju, o podeli, o funkcionalnoj eksteritorijalnosti za srpske manastire, o posebnom statusu za srpske enklave južno od Ibra...
Objasnite stav SPS-a po pitanju EU i Kosova. Izjave predsednika vaše partije i zamenika premijera Ivice Dačića se kreću od zahteva da se ne odustane od Kosova zarad članstva u EU, do imperativa da se za Kosovo moraju prihvatiti praktična rešenja.
-Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, kao što to nije učinio ni veliki broj članica UN. Realnost na terenu jeste drugačija. Teritorija južno od Ibra nije pod kontrolom Beograda. Sa druge strane, na severu Kosova imamo legitimne predstavnike srpskog naroda koji su integrisani u srpske institucije. Ne smemo smetnuti s uma ni položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Tu moramo insistirati na funkcionalnoj eksteritorijalnosti, ako dođe do nekih razgovora. Druga tema su evrointegracije, a ja ne bih ni na koji način vezivao te dve teme. Nije politički mudar onaj ko prihvati odustajanje od dela teritorije zarad ubrzavanja procesa evroinetgracija. Da li paralelan put za ta dva pitanja odgovara realnosti?
-Ne treba upasti u tu klopku. Pitanje očuvanja Kosova je pitanje našeg državnog jedinstva i očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, barem u tom formalnom smislu.
A mimo formalnosti?
- Ne smemo održavati više taj lažni mit. Lako je nama da iz Beograda podržavamo aktivan otpor Srba sa severa Kosova, ali moramo voditi računa o tome da time ugrožavamo njihovu bezbednost. Iako, Srbi sa ovih prostora po prvi put na gandijevski način izražavaju neslaganje sa onim što im se dešava.
Srbi sa severa Kosova izražavaju neslaganje i sa državnom politikom Srbije. Predsednici opština sa severa Kosova su čak najavili tužbu protiv šefa srpskog pregovaračkog tima Borislava Stefanovića, jer se ne slažu sa onim što je dogovoreno u Briselu.
- Može neko da ima i razumevanja za njihovo nezadovoljsto, ali kada oni kažu da razmišljaju o proglašenju nezavisnosti, moje kontra pitanje je od koga oni žele tu nezavisnost? Da li bi oni nezavisnost od Srbije ili od države Kosovo koju ne priznaju?! Naravno, ta opcija ne treba da bude isključena, sve opcije su u igri... Četvorica ljudi, predsednika opština sa severa Kosmeta imaju legitimitet, ali kada govorimo o tome da oni postavljaju uslove državi Srbiji, mislim da to nije realno i da oni tu greše. To isto bi mogla da urade i neka druga četvorica predsednika opština, na primer iz Vojvodine.
To nije samo neslaganje predsednika opština. Poznato je da pojedini ministri Vlade Srbije, među kojima i Ivica Dačić, nisu podržali sporazume dogovorene u Briselu.
- SPS podržava dijalog sa Prištinom o tehničkim pitanjima, ali ne želimo da se ta tehnička pitanja pretvore u statusna, u neki model priznanja nezavisnosti Kosova. Zato želimo da budemo obazrivi. Ali, smatram da još uvek nije bilo formalnog narušavanja našeg Ustava.
Ostalo je nejasno, da li je Dačić bio protiv postignutih sporazuma?
- U Vladi se nije ni glasalo o sporazumima. Važno je utvrditi platformu Vlade Srbije za pregovore u Briselu. Kada bude usvojena Uredba Vlade o ovim pitanjima, saznaćemo i da li su dogovori koje je postigao Borislav Stefanović protivni interesima srpskog naroda. To ćemo saznati uskoro.
Ne podržavamo Mrkonjićevih 5M
Utisak građana je da smo u predizbornoj kampanji odavno. Svedoci smo raznih kalulacija i licitacija političkih partija. Koliki je koalicioni potencijal SPS-a. Sa kim nikako ne biste ušli u Vladu?
- Predizborna kampanja počinje čim se završi izborni ciklus Svi su zainteresovani za to šta će SPS uraditi, a to pokazuje naš koalicioni kapacitet. Naš strateški partner je DS, ali možemo da razgovaramo sa svima. Mi smo Deklaracijom o pomirenju pokazali da možemo da zakopamo ratne sekire i sa najvećim neprijateljem.
Stara neprijateljstva se izgleda iznova bude. Kako sarađujete sa kolegama iz vlasti, sa Srpskim pokretom obnove?
- To je pitanje za DS, jer su oni partneri u koaliciji „Za evropsku Srbiju“. Kompleksi i frustracije koje ima SPO nisu problemi SPS-a. Pojedinačna iskakanja su majušni izazovi koje DS rešava vrlo lako. Drašković se seti da iznese neki problem tek kada se okončava mandat jedne vlade. Da li ste ipak u SPS-u razgovarali o Milutinu Mrkonjiću i njegovih čuvenih „5M“ – Miri Marković, Marku Miloševiću, Dragoljubu Milanoviću, Radomiru Markoviću i Mihalju Kertesu?
-Nismo razgovarali o tome. To je lični stav gospodina Mrkonjića, to nema veze sa partijskim stavom. On ima emocionalan odnos prema nekim dešavanjima i nije krivično delo da to iznese javno. Gospodin Mrkonjić nije političar.
Dušan Bajatović je izneo stav da je najbolje da sledeću Vladu formira DS-SNS-SPS. Da li ste to razmatrali u stranci?
- Nismo, ali pred Srbijom su teški zadaci za koje je potrebna široka podrška Vladi. To je hipoteza koja nije nemoguća. Gospodin Bajatović je tu hipotezu izneo odgovarajući na novinarsko pitanje.
Da li je široka podrška Vladi dovoljan razlog da, ako SNS i DS formiraju Vladu u nju uključe i SPS? Ako se pozabavimo matematikom, vi im nećete ni biti potrebni.
-Ne bih se bavio tako dalekim projekcijama. To je pitanje za DS i SNS, i iako oni to demantuju, ja sam siguran da oni neformalno razgovaraju o tome.
-Moramo da shvatimo da cela teritorija Kosova više neće biti pod administrativnom upravom Beograda – kaže u intervjuu za S media portal šef poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić. - Predsednik Dačić je više puta govorio o mogućim rešenjima: o razgraničenju, o podeli, o funkcionalnoj eksteritorijalnosti za srpske manastire, o posebnom statusu za srpske enklave južno od Ibra...
Objasnite stav SPS-a po pitanju EU i Kosova. Izjave predsednika vaše partije i zamenika premijera Ivice Dačića se kreću od zahteva da se ne odustane od Kosova zarad članstva u EU, do imperativa da se za Kosovo moraju prihvatiti praktična rešenja.
-Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, kao što to nije učinio ni veliki broj članica UN. Realnost na terenu jeste drugačija. Teritorija južno od Ibra nije pod kontrolom Beograda. Sa druge strane, na severu Kosova imamo legitimne predstavnike srpskog naroda koji su integrisani u srpske institucije. Ne smemo smetnuti s uma ni položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Tu moramo insistirati na funkcionalnoj eksteritorijalnosti, ako dođe do nekih razgovora. Druga tema su evrointegracije, a ja ne bih ni na koji način vezivao te dve teme. Nije politički mudar onaj ko prihvati odustajanje od dela teritorije zarad ubrzavanja procesa evroinetgracija. Da li paralelan put za ta dva pitanja odgovara realnosti?
-Ne treba upasti u tu klopku. Pitanje očuvanja Kosova je pitanje našeg državnog jedinstva i očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, barem u tom formalnom smislu.
A mimo formalnosti?
- Ne smemo održavati više taj lažni mit. Lako je nama da iz Beograda podržavamo aktivan otpor Srba sa severa Kosova, ali moramo voditi računa o tome da time ugrožavamo njihovu bezbednost. Iako, Srbi sa ovih prostora po prvi put na gandijevski način izražavaju neslaganje sa onim što im se dešava.
Srbi sa severa Kosova izražavaju neslaganje i sa državnom politikom Srbije. Predsednici opština sa severa Kosova su čak najavili tužbu protiv šefa srpskog pregovaračkog tima Borislava Stefanovića, jer se ne slažu sa onim što je dogovoreno u Briselu.
- Može neko da ima i razumevanja za njihovo nezadovoljsto, ali kada oni kažu da razmišljaju o proglašenju nezavisnosti, moje kontra pitanje je od koga oni žele tu nezavisnost? Da li bi oni nezavisnost od Srbije ili od države Kosovo koju ne priznaju?! Naravno, ta opcija ne treba da bude isključena, sve opcije su u igri... Četvorica ljudi, predsednika opština sa severa Kosmeta imaju legitimitet, ali kada govorimo o tome da oni postavljaju uslove državi Srbiji, mislim da to nije realno i da oni tu greše. To isto bi mogla da urade i neka druga četvorica predsednika opština, na primer iz Vojvodine.
To nije samo neslaganje predsednika opština. Poznato je da pojedini ministri Vlade Srbije, među kojima i Ivica Dačić, nisu podržali sporazume dogovorene u Briselu.
- SPS podržava dijalog sa Prištinom o tehničkim pitanjima, ali ne želimo da se ta tehnička pitanja pretvore u statusna, u neki model priznanja nezavisnosti Kosova. Zato želimo da budemo obazrivi. Ali, smatram da još uvek nije bilo formalnog narušavanja našeg Ustava.
Ostalo je nejasno, da li je Dačić bio protiv postignutih sporazuma?
- U Vladi se nije ni glasalo o sporazumima. Važno je utvrditi platformu Vlade Srbije za pregovore u Briselu. Kada bude usvojena Uredba Vlade o ovim pitanjima, saznaćemo i da li su dogovori koje je postigao Borislav Stefanović protivni interesima srpskog naroda. To ćemo saznati uskoro.
Ne podržavamo Mrkonjićevih 5M
Utisak građana je da smo u predizbornoj kampanji odavno. Svedoci smo raznih kalulacija i licitacija političkih partija. Koliki je koalicioni potencijal SPS-a. Sa kim nikako ne biste ušli u Vladu?
- Predizborna kampanja počinje čim se završi izborni ciklus Svi su zainteresovani za to šta će SPS uraditi, a to pokazuje naš koalicioni kapacitet. Naš strateški partner je DS, ali možemo da razgovaramo sa svima. Mi smo Deklaracijom o pomirenju pokazali da možemo da zakopamo ratne sekire i sa najvećim neprijateljem.
Stara neprijateljstva se izgleda iznova bude. Kako sarađujete sa kolegama iz vlasti, sa Srpskim pokretom obnove?
- To je pitanje za DS, jer su oni partneri u koaliciji „Za evropsku Srbiju“. Kompleksi i frustracije koje ima SPO nisu problemi SPS-a. Pojedinačna iskakanja su majušni izazovi koje DS rešava vrlo lako. Drašković se seti da iznese neki problem tek kada se okončava mandat jedne vlade. Da li ste ipak u SPS-u razgovarali o Milutinu Mrkonjiću i njegovih čuvenih „5M“ – Miri Marković, Marku Miloševiću, Dragoljubu Milanoviću, Radomiru Markoviću i Mihalju Kertesu?
-Nismo razgovarali o tome. To je lični stav gospodina Mrkonjića, to nema veze sa partijskim stavom. On ima emocionalan odnos prema nekim dešavanjima i nije krivično delo da to iznese javno. Gospodin Mrkonjić nije političar.
Dušan Bajatović je izneo stav da je najbolje da sledeću Vladu formira DS-SNS-SPS. Da li ste to razmatrali u stranci?
- Nismo, ali pred Srbijom su teški zadaci za koje je potrebna široka podrška Vladi. To je hipoteza koja nije nemoguća. Gospodin Bajatović je tu hipotezu izneo odgovarajući na novinarsko pitanje.
Da li je široka podrška Vladi dovoljan razlog da, ako SNS i DS formiraju Vladu u nju uključe i SPS? Ako se pozabavimo matematikom, vi im nećete ni biti potrebni.
-Ne bih se bavio tako dalekim projekcijama. To je pitanje za DS i SNS, i iako oni to demantuju, ja sam siguran da oni neformalno razgovaraju o tome.
Нема коментара:
Постави коментар